Betaine Salicylate
Betain salicilat

Betaine Salicylate

Naziv sirovine: Betain salicilat

INCI naziv: Betaine Salicylate

CAS: 17671-53-3

Sinonimi: SpecKare® BSA - Spec-Chem Industry Inc; Betaine Salicylate (BHA) -Hangzhou Rebtech Novel Material Co., Ltd.

Hemijska klasifikacija: Kvaternarna amonijum so nastala kombinacijom betaina (trimetilglicina) i salicilne kiseline.

Funkcionalna kategorija: Eksfolijant / sredstvo za piling; antimikrobno sredstvo.

IUPAC naziv:  (carboxymethyl)trimethylazanium 2-hydroxybenzoate

Opis: Betain salicilat je kozmetički sastojak koji predstavlja alternativu salicilnoj kiselini. Sadrži betain, prirodni hidratantni agens dobijen iz šećerne repe i salicilnu kiselinu, poznatu po svojim eksfolirajućim i antiinflamatornim svojstvima. Koristi se za tretmane akni i čišćenje pora. Znatno je nežniji prema koži u poređenju sa čistom salicilnom kiselinom. Mehanizam delovanja betain salicilata zasniva se na razgradnji veza između mrtvih ćelija na površini kože, čime se omogućava njihovo lakše uklanjanje. Eksfolijacija pomaže u održavanju čistih pora, smanjuje upale i poboljšava teksturu kože. Betain salicilat ima i antimikrobna svojstva koja pomažu u kontroli bakterija koje uzrokuju akne. Jedna od glavnih prednosti betain salicilata u odnosu na salicilnu kiselinu leži u njegovoj sposobnosti da istovremeno eksfolira i hidrira kožu. Dok salicilna kiselina može ponekad biti previše agresivna, izazivajući suvoću i perutanje, betain salicilat zadržava vlagu u koži, pružajući tako ravnotežu između eksfolijacije i hidratacije. Često se koristi u nižim koncentracijama u tonicima, serumima i losionima, koji su namenjeni svakodnevnoj nezi kože. Blaga priroda ovog sastojka smanjuje rizik od iritacija, čak i kod osetljive kože. Betain salicilat je posebno popularan u K-beauty industriji. Betain Salicilat se javlja u formi belog praha i bez mirisa je. Slabo je rastvorljivo u vodi (0,74 g na 25 °C). pH zasićenog vodenog rastvora je približno 2,7. Rastvorljiv je u metanolu, etanolu i izopropanolu. Stabilan je pri normalnim uslovima skladištenja. Treba ga čuvati daleko od ekstremnih temperatura i direktnog sunčevog svetla radi očuvanja efikasnosti.

Mehanizam delovanja: Betain (trimetilglicin) je molekul koji ima tri metil grupe vezane za jedan atom azota, što ga čini kvaternarnim amonijum jedinjenjem. Ova struktura mu daje snažna hidrofilna svojstva, što znači da je sposoban privlačiti vodu i zadržavati vlagu u koži. Betain takođe deluje kao osmolit, pomažući ćelijama da održavaju optimalnu koncentraciju vode unutar ćelije, što doprinosi hidrataciji i zaštiti kože. Salicilna kiselina, kao beta hidroksi kiselina, efikasno prodire u pore kože, čisteći ih od sebuma i mrtvih ćelija, što je čini idealnom za borbu protiv akni i poboljšanje teksture kože. Kombinovanjem sa betainom, stvara se betain salicilat, blagi eksfolijant koji osim što pomaže u čišćenju pora, pruža i hidratantne beneficije. Ovo spoj je manje iritantan od čiste salicilne kiseline. Njegova pH-zavisna aktivnost omogućava optimalnu efikasnost u kiselim formulacijama, što ga čini idealnim izborom za širok spektar proizvoda za negu kože.

Benefiti: 

• Betain salicilat nežno uklanja mrtve ćelije sa površine kože i sprečava začepljenje pora
  
  
• Poseduje antimikrobna svojstva koja deluju protiv bakterija poput Propionibacterium acnes. 
  
  
• Njegova protivupalna svojstva pomažu u smanjenju crvenila i iritacije
  
  
• Eksfolijantno delovanje betain salicilata poboljšava penetraciju drugih aktivnih sastojaka

Način upotrebe: Betaine salicilat se u kozmetičkim formulacijama obično koristi u koncentracijama od 0,5% do 2%, a način upotrebe zavisi od tipa proizvoda i ciljeva nege. U izradu tonika i losiona, preporučena koncentracija betaine salicilata je između 0,5% i 1%. Ovi proizvodi se obično koriste kao deo dnevne nege kože, nakon čišćenja, kada se nanose pomoću vate ili prstima na čistu kožu lica. Tonici sa ovom koncentracijom pružaju blagu eksfolijaciju, pomažu u uklanjanju mrtvih ćelija i doprinose svežijem izgledu kože, dok istovremeno zadržavaju njenu hidrataciju. U serumima i tretmanima za akne, betaine salicilat može biti korišćen u koncentracijama do 2%. Ovi proizvodi su obično namijenjeni za direktnu primenu na problematične delove kože, kao što su područja sa aknama. U ovom slučaju, serum se može naneti jednom ili dva puta dnevno, zavisno od osetljivosti kože. Za najbolje rezultate, preporučuje se nežno tapkanje ili masiranje seruma u kožu, kako bi se poboljšala apsorpcija i efikasnost sastojka. Kada se koristi u kremama ili losionima za svakodnevnu negu, betaine salicilat se često kombinuje sa drugim aktivnim sastojcima, kao što su hijaluronska kiselina ili niacinamid, kako bi se pojačao njegov efekat. Ovi proizvodi obično sadrže betaine salicilat u koncentracijama od 0,5% do 1%, što omogućava postizanje blagog eksfolirajućeg efekta bez iritacije. Prilikom korišćenja proizvoda sa betaine salicilatom, važno je pratiti reakciju kože. Preporučuje se započeti sa nižim koncentracijama, a zatim postepeno povećavati kako bi se koža prilagodila. U slučaju bilo kakvih iritacija, preporučuje se smanjenje učestalosti korišćenja ili prelazak na niže koncentracije. Uvek je dobro uraditi patch test pre primene novog proizvoda, posebno kod osoba sa osetljivom kožom, kako bi se izbegle neželjene reakcije. Takođe, korišćenje proizvoda sa betaine salicilatom može povećati osetljivost kože na sunce, pa se preporučuje upotreba zaštitnog faktora tokom dana.

Bezbednost primene: Panel za procenu bezbednosti kozmetičkih sastojaka (CIR – Cosmetic Ingredient Review) razmatrao je upotrebu salicilnih jedinjenja (među kojima spada i betain salicilat) u preparatima za negu kože. U svom izveštaju iz 2003. godine, CIR je zaključio da su salicilati, uključujući i različite soli salicilne kiseline, bezbedni za upotrebu u kozmetičkim formulacijama, pod uslovom da su pravilno formulirani kako bi se izbegla iritacija kože i potencijalno pojačanje osetljivosti na sunčevo zračenje.  Iako CIR konkretno ne navodi betain salicilat, važeći zaključci o bezbednosti salicilata mogu se opravdano primeniti i na njega, jer se radi o međuobliku salicilne kiseline. Panel preporučuje da se takvi sastojci koriste u koncentracijama koje ne izazivaju iritacije i da u formulacijama koje ostaju na koži (leave-on) budu praćeni adekvatnom zaštitom od UV zračenja, ukoliko postoji rizik od fotosenzitivnosti.  Prema analazi iz januara 2025. godine, prema kojem CIR navodi najviše bezbedne koncentracije za leave‑on proizvode do 4 %, dok za sredstva koja se ispiraju (rinse-off) ta granica iznosi 1 %. Dakle, iako se ove tačne brojke odnose generalno na salicilate, koriste se kao referentni okvir za formulatore i valjano se primenjuju i na betain salicilat. U suštini, CIR potvrđuje da je betain salicilat bezbedan za primenu u koncentracijama do otprilike 4 % u proizvodima koji ostaju na koži, uz uslov da su formulacije korektno osmišljene i da je za leave-on proizvode, ukoliko je potrebno, uključena adekvatna UV zaštita.

Prirodan ili sintetički sastojak: Betain salicilat se smatra sintetičkim sastojkom, iako se dobija kombinacijom dva prirodna  jedinjenja,  betaina, koji se u prirodi nalazi u šećernoj repi i drugim biljkama, i salicilne kiseline, koja se prirodno javlja u kori vrbe i nekim drugim biljkama. U kozmetičkoj industriji oba ova sastojka se u pravilu proizvode industrijskom, sintetičkom metodom kako bi se obezbedila čistoća, stabilnost i ponovljiv kvalitet, a zatim se spajaju u so poznatu kao betain salicilat. Dakle, iako ima prirodno poreklo u smislu izvora jedinjenja, sam komercijalni oblik koji se koristi u kozmetici klasifikuje se kao sintetički derivat prirodnih supstanci.  Betain salicilat  se dobija reakcijom Betaina sa Salicilnom kiselinom u procesu esterifikacije u kojem karboksilna grupa salicilne kiseline reaguje sa hidroksilnom grupom betaina i stvara Betain Salicilat.

Testiranje na životinjama: U skladu sa važećom evropskom regulativom (Regulativa (EZ) br. 1223/2009 o kozmetičkim proizvodima), supstanca nije testirana na životinjama. Bezbednosna procena sirovine zasniva se na dostupnim toksikološkim podacima, naučnoj literaturi i validiranim alternativnim metodama ispitivanja (in vitro i in silico). In silico je termin koji se koristi za metode testiranja i procene koje se sprovode pomoću kompjuterskih modela i simulacija, a ne u laboratoriji na živim organizmima (in vivo) ili na ćelijskim kulturama (in vitro). Ova napomena potvrđuje usklađenost sa zabranom testiranja na životinjama i služi isključivo u informativne svrhe za dalju upotrebu sirovine u kozmetičkim formulacijama. 

GMO: Nije GMO 

Vegan: Ne sadrži komponente životinjskog porekla

Poreklo sirovine: Kina

Dokumentacija: Tehnički podaci (TDS - ENG), Tehnički podaci (TDS - SRP), Bezbednosni list (MSDS - ENG), Bezbednosni list (MSDS - SRP), Bezbednosne instrukcije (SI - ENG), Bezbednosne instrukcije (SI - SRP), Sertifikat analize (COA), Sertifikat analize (COA)