Infuziona ulja

Infuziona ulja (macerati) se dobijaju potapanjem svežeg ili suvog biljnog materijala u neko biljno ulje (tkz. "carrier oil")  ili tekući vosak. Lekovite supatance polako iz biljnog materijala prelaze u biljno ulje, pri čemu dolazi do sumiranja lekovitosti biljnog ulja i biljke koje se macerira. U proizvodnji infuzionih ulja najčešće se koriste hladno presovana biljna ulja kao što su maslinovo, bademovo, suncokretovo, sezamovo ili kokosovo ulje. Najčešće se koristi suncokretovo, koje pored svojih neospornih kvaliteta je i najjeftinije. Prednost se daje hladno presovanom ulju suncokreta linolnog tipa, koje sadrži veći udeo esencijalne linolne kiseline i tek manju količinu oleinske kiseline.  Odlika ovog ulja je da je bez specifičnog, neugodnog mirisa koje je karakteristično za suncokreto ulje koje se koristi u ishrani (miris isprženih jaja, a potiče od koštica suncokreta).  Suncokretovo ulje kao i ostala "noseča ulja" su dovoljno stabilna i ne kvare se brzo. Infuziona ulja se čuvaju u tamnim bocama (najbolje staklenim) na hladnom mestu i nije potrebno da se čuvaju u frižideru. Trajnost infuzionih ulja zavisi pre svega od trajnosti biljnog ulja, ali i dodatih antioksidansa. Rok trajanja infuzionih ulja je oko dve godine od datuma proizvodnje.