Radno vreme: od 8h - 16h radnim danima. Pozovite: 069/55-65-029 i 069/55-65-028, Email: info@avenalab.com
Pozovite: 069/55-65-029 i 069/55-65-028
Email: info@avenalab.com
Proizvoda u korpi:
0
Ukupno 0,00 Din.

11.01 UVA Filteri / UVA Filters

 Uvodna razmatranja 

Starenje kože je složen multifaktorijalan biološki proces koji je posledica unutrašnjeg, hronološkog starenja koje se javlja tokom vremena, i spoljašnjeg starenja uzrokovanog uticajima faktora iz okolne sredine, primarno sunčeve svetlosti. Dominantni znakovi starenja kože jesu pojava hiperpigmentacija, ređe hipopigmentacija, bore, kao i gubitak elastičnosti. Sekundarni znakovi uključuju suvoću, hrapavu površinu kože, neujednačen ten, nedostatak sjaja.

Na fiziološko (unutrašnje) starenje kože mogu uticati brojni faktori poput načina života osobe, pušenje, nepravilna ishrana i nagle promene telesne mase, stres, hronične bolesti, endokrini poremećaji i variranje hormonskog statusa. S obzirom da estrogeni stimulišu fibroblaste da sintetišu kolagen, kod žena u menopauzi se može zapaziti pojačano boranje kože zbog gubitka i slabljenja kolagene mreže. U starosti se takvi negativni uticaji akumuliraju i dovode do izraženijih promena na koži u vidu dubokih bora, grube i žućkasto obojene i zadebljale kože.

Kada govorimo o štetnim uticajima iz okoline, misli se na faktore mehaničkog, fizičkog, hemijskog i biološkog porekla sa kojima je koža u kontaktu skoro svakodnevno. Tu se ubrajaju prirodno i veštačko UV zračenje, pušenje, stres, nepovoljni klimatski uslovi (vetar, prašina, smog), izduvni gasovi u saobraćaju, različita isparenja, ali i preterano čišćenje kože. 

Na prevremeno starenje ili fotostarenje kože utiče prekomerno izlaganje kože sunčevim zracima, prevashodno UVA i UVB. Važno je istaći da su efekti UV zračenja kumulativni i da njihov nepovoljni uticaj svake godine sve više raste zbog oštećenja ozonskog omotača. UV zraci oštećuju ćelijske strukture preko reaktivnih kiseoničnih vrsta (ROS), koje stupaju u interakciju sa endogenim antioksidansima i smanjuju njihov kapacitet. Posledica tih fotooksidacionih promena su lipidna peroksidacija, oštećenja DNK, smanjen epidermalni turnover.

Kod fotoostarele kože se na nivou epidermisa mogu javiti područja atrofije ili hiperplazije, a zbog poremećaja u sazrevanju keratinocita javljaju se pojedinačni atipični keratinociti koji se označavaju i kao premaligne promene. Neravnomerna pigmentacija je sve više izražena zbog hiperplazije melanocita, a takve ograničene pigmentne promene se nazivaju solarni ili senilni lentigo. 

Na nivou dermisa dolazi do znatno izraženijih promena. Reaktivne kiseonične vrste aktiviraju matriksne metaloproteinaze koje u većem obimu oštećuju kolagen, naročito kolagen tipa I i III, koji predstavlja glavnu fibrilarnu komponentu papilarnog dermisa. Smatra se da kolagen tipa VII pokazuje povezanost sa mehanizmom nastanka bora, obzirom da je u velikoj meri prisutan na dermoepidermalnoj granici i utiče na koheziju ova dva sloja. Prisustvo abnormalnih elastičnih vlakana i pojava elastotičkog materijala u velikoj meri smanjuju elastičnost kože. Fotoostarela koža je zadebljala, gruba, hrapava, gubi elastičnost i sjaj, izborana je, sa izraženim dispigmentacijama i telangiektazijama. Neretko se javljaju i seboroične i aktinične keratoze koje se označavaju kao prekancerozne promene koje treba pratiti. Svakako da je najteža posledica učestalog izlaganja kože UV zracima kancer kože.

Sunčeva svetlost se sastoji od širokog elektromagnetnog spektra, koga čine UV (100 nm – 390 nm), vidljivi (400 nm – 700 nm) i infracrveni (> 700 nm) spektar. UV spektar je potom podeljen na UVA (320 nm – 390 nm), UVB (290 nm – 320 nm) i UVC (< 290 nm). Ozon iz stratosfere apsorbuje UVC zrake, i oni ne stižu na površinu Zemlje, mada može doći do slučajne izloženosti ljudskog organizma ovom zračenju. UVA čini 90 - 95% celokupnog UV zračenja. Interakcija UV zračenja i kože je vrlo kompleksna i predstavlja predmet mnogih naučnih istraživanja.

Izlaganje kože UVA i UVB zracima nosi ozbiljne biološke posledice. Humana DNK apsorbuje UVB zrake, koji su odgovorni za pojavu opekotina i promena na hromozomima, koji u pojedinim slučajevima mogu da dovedu do karcinoma kože. Negativna dejstva UVA zračenja se uglavnom svode na formiranje reaktivnih kiseoničnih vrsta (ROS), u hromoforima kože nakon apsorpcije UVA zraka. Reaktivne kiseonične vrste, koje obuhvataju slobodne radikale, jone kiseonika i peroksida, su odgovorne za starenje kože i karcinogenezu.

Aktivni sastojci proizvoda za zaštitu od sunca su primarno podeljeni u dve kategorije: UV filteri i antioksidansi. UV apsorptivne supstance se dalje dele u dve grupe, organske i neorganske, koje se najčešće kombinuju radi postizanja optimalne širokospektralne zaštite. Od organskih UV filtera najčešće su u upotrebi butil metoksidibenzoilmetan (BMDM) i etilheksil metoksicinamat, poznat i kao oktil metoksicinamat (OMC), koji obezbeđuju redom UVA i UVB zaštitu. Neorganski UV filteri, najčešće sitne čestice titan-dioksida (TiO2) i cink-oksida (ZnO), nude određene prednosti u poređenju sa organskim UV filterima, jer imaju širi opseg zaštite u UV spektru i ne penetriraju u dublje slojeve kože. Međutim, njihov potencijal zaštite je ipak nešto niži od organskih UV filtera, i pri većim koncentracijama ostavljaju beli trag na koži. Najčešće se koriste u kombinaciji sa organskim UV filterima, osim u slučaju jako osetljive kože ili kod formulacija namenjenih deci. Industrijski trendovi teže razvoju formulacija sa sitnijim česticama TiO2, kako bi se postigla bolja aplikativna svojstva proizvoda, ali se ovim utiče i na efikasnost zaštite. 

 Noviji pristup zaštite kože je implementacija antioksidanasa kao što su određeni vitamini i odabrani biljni ekstrakti u formulacije proizvoda za zaštitu od sunca. Ove komponente imaju zadatak da sakupljaju slobodne radikale nastale na/u koži, a postoji veliko interesovanje za njihovu upotrebu u proizvodima za zaštitu kože od sunca, pretežno zbog verovanja da su prirodne supstance daleko superiornije od hemijskih UV filtera, i ne zagađuju životnu sredinu. Prisustvo sintetskih fotoprotektiva može dovesti do neželjenih reakcija kod korisnika od kojih su najčešći kontaktni iritantni dermatitis, fototoksične reakcije, fotoalergijske reakcije i pojave komedona na koži. Stoga se pažnja poklanja i prirodnim fotoprotektivima, aktivnim supstancama koje su sastojci ekstrakata biljaka i poseduju UV apsorptivne osobine.

Kada je u pitanju razvoj novih UV filtera, tehnika kojom se proizvođači služe kako bi smanjili obrazovanje ROS je postupak inkapsulacije. Efekat inkapsulacije se naročito zapaža kod postizanja većeg zaštitnog faktora od sunca (engl. Sun Protection Factor, SPF) i bolje fotostabilnosti proizvoda.

Savremeni proizvodi za zaštitu kože od sunca moraju ispuniti visoke standarde i očekivanja potrošača, koja se odnose na efikasnost, estetske osobine i kompatibilnost sa kožom i životnom sredinom, odnosno potrebno je da su bezbedni za korisnike. Efikasnost savremenih kozmetičkih proizvoda podrazumeva multifuncionalnost, te je sve veća popularnost multifuncionalnih proizvoda za zaštitu od sunca, koji pored primarne zaštite od UV zračenja, obezbeđuju koži potrebnu vlažnost, “smanjuju” bore, ujednačavaju ten i prekrivaju sitne nesavršenosti.

Navedeni zahtevi nameću proizvođačima kozmetičkih sirovina i proizvoda potrebu za stalnim usavršavanjem postojećih formulacija, nosača za kozmetički aktivne supstance (KAS), upotrebu novih sirovina i tehnologija za izradu proizvoda, kao i razvoj potpuno novih nosača aktivnih komponenti i veliki broj različitih izvora i koncepta za dobijanje KAS, poštujući važeće propise za ovu vrstu kozmetičkih proizvoda (EU) odnosno za ovu vrstu lekova, kako se ova grupa proizvoda vodi u SAD.

 

UV filteri

 U formulacije proizvoda za zaštitu kože od UV zračenja, uobičajeno ulazi veliki broj sastojaka/sirovina, uključujući i obavezne sastojke – UV filtere. Kako prirodna fotozaštita kože postaje neefikasna nakon dužeg boravka na suncu (10 – 40 min, zavisno od fototipa kože), koža se mora štititi raznim drugim sredstvima: izbegavanjem direktnog sunčevog zračenja, nošenjem zaštitne odeće i naočara za sunce, i nanošenjem preparata za zaštitu kože od sunca.

Proizvodi za zaštitu kože od sunca treba da zadovolje mnoge kriterijume kako bi efikasno štitili kožu od opekotina i drugih oštećenja. Zahtev je da ovi proizvodi budu fotostabilni, sposobni da rasipaju apsorbovanu svetlosnu energiju fotofizičkim i fotohemijskim putevima, bez stvaranja štetnih reaktivnih intermedijera, da budu vodootporni, sa niskim stepenom iritacije, i ne smeju da penetriraju u kožu. Sadrže kombinacije organskih i neorganskih UV filtera, koji obezbeđuju efikasnu UVA/ UVB zaštitu.

Proizvodi za zaštitu kože od sunca se nanose na velike površine kože i zato je od značaja da pored dobre efikasnosti imaju nizak potencijal iritacije, senzibilizacije, fototoksičnosti i perkutane apsorpcije. Iako su svi odobreni UV filteri testirani na fototoksičnost i fotosenzibilizaciju, njihov alergijski potencijal može da se ispolji tek mnogo godina nakon korišćenja u različitim proizvodima.

Mnogo godina unazad, UV filteri su se koristili većinom empirijski. Nakon toga je njihova efikasnost bila direktno povezana sa datim koncentracijama u proizvodu. Danas, “In vitro” metode, koje su brže, jeftine, i pre svega etičke omogućavaju određivanje vrednosti SPF (engl. Sun Protection Factor)* i UVA-PF (zaštitni faktor od UVA zračenja), na osnovu kojih se ocenjuje efikasnost zaštite koju UV filteri pružaju.

Širokospektralna zaštita od UV zračenja je najvažnija za postizanje optimalne zaštite kože, ali još uvek ne postoji jedinstven UV filter, koji može da obezbedi pokrivenost celog UV spektra i samim tim visok stepen zaštite. Razlozi za navedeno su mnogi: lokalni regulatorni zahtevi koji ograničavaju koncentracije UV filtera u proizvodima, stabilnost odgovarajuće kombinacije sastojaka, aplikativna svojstva finalnog proizvoda i sposobnost apsorpcije UV zraka svakog pojedinačnog sastojka.

Idealan UV filter prvenstveno treba da apsorbuje štetne UV zrake u opsegu od 280 -400 nm. Da bi se ovo postiglo neophodno je kombinovati dva ili više UV filtera u opsegu 280 – 320 nm (UVB) i u opsegu 320 – 400 nm (UVA).

Idealan UV filter ne treba da podleže izomerizaciji, treba da bude hemijski stabilan tokom skladištenja i hemijski inertan prema ostalim kozmetičkim sastojcima. Dodatno je potrebno da bude prihvatljive cene, i odobren širom sveta od strane različitih regulatornih tela, sa minimalnim ograničenjem u kombinacijama sa drugim sastojcima, ali i njegova koncentracija u gotovom proizvodu.

*SPF - Sun protection factor ili faktor zaštite od sunca označava stepen u kome proizvod štiti kožu od direktne izloženosti sunčevim zracima. Broj uz ovu oznaku označava koliko duže koža može biti izložena suncu, a da ne dođe do fotosenzitivne reakcije. Podeljeni su u četiri grupe: niske faktore zaštite (6, 8 ili 10), srednje (15, 20, 25), visoke (30, 50) i veoma visoke faktore (SPF 50+). Potrebno je naglasiti da se SPF odnosi na zaštitu kože od UVB zraka. 

 

UVA filteri

Sunčeva svetlost se sastoji od širokog elektromagnetnog spektra, koga čine UV (100 nm – 390 nm), vidljivi (400 nm – 700 nm) i infracrveni (> 700 nm) spektar. UV spektar je potom podeljen na UVA (320 nm – 390 nm), UVB (290 nm – 320 nm) i UVC (< 290 nm). Ozon iz stratosfere apsorbuje UVC zrake, i oni ne stižu na površinu Zemlje, mada može doći do slučajne izloženosti ljudskog organizma ovom zračenju. UVA čini 90 - 95% celokupnog UV zračenja. Interakcija UV zračenja i kože je vrlo kompleksna i predstavlja predmet mnogih naučnih istraživanja.

UVA zračenje čini oko 98 % od ukupnog solarnog UV zračenja koje stiže do Zemljine površine. To je zračenje najmanje energije iz oblasti UV spektra za koje atmosfera predstavlja transparentnu sredinu, te je zbog toga i zastupljeno u tako velikom procentu. 

UVA zračenje predstavlja glavni uzrok fotostarenja kože. UVA zraci prodiru duboko u dermalno vezivno tkivo i tu dovode do oštećenja kolagenskih vlakana. Ova oštećenja uzrokuju povećanu proizvodnju abnormalnog elastina. Veća količina elastina rezultira proizvodnjom enzima metaloproteinaza, koji su uzrok degradacije kolagena u dermalnom matriksu, što rezultira značajnim gubitkom elastičnosti i nepravilnim obnavljanjem kože.

UVA zračenje i stvaranje ROS utiče ne samo na prevremeno starenje kože, već igra značajnu ulogu i u formiranju karcinoma kože. 

UV apsorberi (organski filteri), koji, zahvaljujući hemijskoj strukutri, selektivno apsorbuju UV zračenje i emituju ga u obliku dugotalasnog manje štetnog zračenja (obično talasnih dužina iznad 380 nm) su raznorodna grupa jedinjenja, koje se najčešće dele prema apsorptivnim karakteristikama na UVA i UVB filtere. 

Za grupu UV filtera (pigmetni (neorganske čestice)) je prvobitno korišćen izraz “fizički UV blokatori”, jer fizičkim mehanizmima reflektuju i rasipaju sunčeve zrake. Sitnije čestice neorganskih UV filtera delom mogu i da apsorbuju jedan deo sunčevih zraka, tako da ova kombinacija apsorpcije, reflektovanja i rasipanja omogućava zaštitu kroz skoro kompletan UVA i UVB spektar. Danas je izraz "blokator" zabranjen.

Za UVA zaštitu (u oblasti 320-400 nm) najviše su u upotrebi benzofenoni, dibenzoilmetani, antranilati. Optimalna zaštita od sunca se postiže kada se u proizvode inkorporiraju širokospektralni filteri ili kombinacije UVA i UVB filtera uz dodatak fizičkih UV filtera.

 

Titan dioksid

Opis: Titan-dioksid (TiO2) je jedan od najvažnijih neorganskih pigmenata. Koristi se kao beli pigment u industriji boja, plastike, papira, mastila, prehrambenih i farmaceutskih proizvoda. Iako se TiO2 najčešće koristi u svojstvu bele boje u kozmetičkim proizvodima, njegova najvažnija upotreba je što predstavlja aktivni sastojak u proizvodima za sunčanje i deo je važnih pigmenata za dekorativnu kozmetiku. INCI ime ovog sastojka je “titanium dioxide”, mada kada se koristi kao sredstvo za bojenje, u zemljama EU se obeležava oznakom CI 77891.

TiO2 je beli pigment, praškasta supstanca, koja nije toksična i bezbedna je za primenu u kozmetičkim proizvodima. Dobro apsorbuje UVB zrake (280 – 315 nm), dok ima slabu efikasnost u apsorpciji UVA zraka (315 – 400 nm). Bolja apsorpcija u UVA spektru, postiže se oblaganjem čestica titan-dioksida jonima mangana. TiO2 obložen jonima mangana pokazuje smanjenu fotokatalitičku aktivnost u poređenju sa klasičnim oblikom TiO2, obloženim silikom ili aluminijum-oksidom.

U Sjedinjenim Američkim Državama, u 2010. godini, proizvedeno je oko 1,4 milliona tona TiO2, a od toga je bilo najviše pigmentnog TiO2 sa veličinom čestica od 200 – 400 nm, koji u najvećoj meri vrši rasipanje UV zraka. Sitnije čestice TiO2, veličine manje od 100 nm se koriste da bi se smanjio „beli trag“ kada se proizvod za sunčanje nanese na kožu, jer je veličina ovih čestica znatno manja od talasnih dužina svetlosti vidljivog spektra, oko 390 – 750 nm; ovi materijali ne mogu da odbijaju vidljivu svetlost, te stoga su prozirni kada se nanesu na kožu. Iako je ovaj oblik titan-dioksida efikasan u apsorpciji UVB zraka, mora se koristiti zajedno sa nekim UVA filterom, npr. cink-oksidom, kako bi se postigla širokospektralna UV zaštita. Uprkos mnogim sumnjama da ove nanočestice koža apsorbuje, mnoga istraživanja su pokazala da je njihova upotreba bezbedna u kozmetičkim proizvodima za zaštitu od sunca.

INCI ime: Titanium dioxide  

CAS: 13463-67-7

Upotreba u kozmetičkim proizvodima: Najpoznatiji neorganski UV filteri su titan-dioksid (TiO2) i cink-oksid (ZnO). Oba navedena UV filtera se nalaze na listi odobrenih UV filtera u koncentraciji do 25%, u okviru Aneksa VI, EU Uredbe o kozmetičkim proizvodima. Postoje tri kristalna oblika titan-dioksida: anatas (tetragonalni), brukit (ortorompski), i rutil (tetragonalni), i svi imaju različite potencijale prema UV zračenju. Samo za spoljašnju upotrebu. Čuvati zaštićeno od svetlosti. Primena: Poizvodi za zaštitu od sunca, dekorativna kozmetika sa ili bez zaštite od sunca…

 

 

SAZNAJTE VIŠE O NAŠEM CELOKUPNOM ASORTIMANU