Radno vreme: od 8h - 16h radnim danima. Pozovite: 069/55-65-029 i 069/55-65-028, Email: info@avenalab.com
Pozovite: 069/55-65-029 i 069/55-65-028
Email: info@avenalab.com
Proizvoda u korpi:
0
Ukupno 0,00 Din.

07.01 Prirodni antimikrobni agensi / Natural Antimicrobials

Uvodna razmatranja 

Konzervansi su supstance koje se dodaju kozmetičkim proizvodima sa ciljem da spreče rast i razvoj mikroorganizama u proizvodu. U toku proizvodnje, pakovanja, i skladištenja, tokom upotrebe proizvoda sve do isteka roka upotrebe, konzervansi moraju da budu efikasni. Izvori mikrobiološke kontaminacije kozmetičkih proizvoda mogu biti polazne sirovine, posebno voda, zatim unutrašnja (primarna) ambalaža (posebno treba voditi računa o hidrofilnim kremovima i gelovima u većim plastičnim pakovanjima), postupci i uslovi izrade i pakovanja proizvoda, ali i primena proizvoda ne treba da dovede do kontaminacije. Veći rizik od kontaminacije je za kozmetičke proizvode koji sadrže visok udeo vode, kao što su npr. U/ V kremovi i gelovi.

Konzervansi su stalni sastojci proizvoda sa vodom (losioni, kremovi, gelovi, serumi, gel-kremovi). Bez konzervansa (engl. prezervative-free) mogu se izraditi proizvodi koji ne sadrže vodu (kozmetička ulja), proizvodi sa visokim sadržajem alkohola, proizvodi pakovani pod pritiskom u hermetički zatvorenim kontejnerima (aerosoli), jednodozna pakovanja.

Uredbom 1223/ 2009 o kozmetičkim proizvodima, u Aneksu V navedena je lista dozvoljenih konzervanasa, koji se smeju koristiti u kozmetičkim proizvodima. U Aneksu V su dati hemijsko ime i internacionalni naziv konzervansa, CAS broj, EC broj, kao i maksimalne koncentracije dozvoljene za bezbednu upotrebu. U Aneksu V, postoji Preambula o formaldehidu, koja kaže da svi kozmetički proizvodi koji sadrže formaldehid ili ga oslobađaju tokom vremena, moraju biti obeleženi upozorenjem „sadrži formaldehid“, kada koncentracija u gotovom proizvodu iznosi 0,05 %. Formaldehid može delovati kao senzibilizator i nije preporučljiv u kozmetičkim proizvodima.

Konzervansi su supstance različite hemijske strukture, pa im je različit i uticaj na korisnika proizvoda. Zbog toga je važno uraditi dobru procenu odnosa efikasnosti konzervansa i potencijalne opasnosti od pojave simptoma osetljive kože ili čak i većih reakcija senzibilizacije korisnika. Poznato je da su neki konzervansi potencijalni iritansi i alergeni.

Praktično je utvrđeno da kombinacije više konzervanasa u manjim koncentracijama imaju veoma dobre i prihvatljive rezultate konzervisanja proizvoda u odnosu na konzervisanje sa poznatim standardnim konzervansima sa utvrđenim dobrim osobinama. Ove nove kombinacije za konzervisanje se uobičajeno sastoje od dve komponente: oranske kiseline i površinski aktivne materije. Mehanizam dejstva ovakvih kombinovanih konzervanasa je: PAM s svojom amfifilnom strukturom destabilizuje ćelijsku membranu mikroorganizma i smanjuje joj pH, što omogućava lakši prodor organskih kiselina u unutrašnjost ćelije koje će destabilizuju metabolizam ćelije a samim tim i ubiju mikroorganizam.

 

Phenoxyethanol

Kontraverze vezane za primenu phenoxyethanola 

Jedan od vrlo često korišćenih konzervansa u kozmetičkim formulacijama je phenoxyethanol, ali  mišljenja o njemu su prilično kontraverzna. U pojedinim stručnim krugovima zagovara se njegova zabrana jer postoji sumnja da štetno utiče na kožu i da izaziva  alergijske reakcije i reakcije senzibilizacije kože, a često se navodi da ima izraženu i sistemsku toksičnost. Iz tog razloga često se ubraja  u grupu nepoželjnih I štetnih kozmetičkih sastojaka pa u široj javnosti nije naročito omiljen I deli zlu sudbinu parabena.  

Šta je u stvari phenoxyethanol i koliko je potencijalno štetan ? 

Phenoxyethanol  (hemijski etilen glikol monofenil etar) je glikol etar. To je baktericid koji funkcioniše kao dezinfekciono sredstvo, antiseptik odnosno  antibiotik i  u kozmetičkim proizvodima se primarno  koristi kao prezervativ. Smatra se  alternativom konzervansima koji oslobađaju formaldehid. Koristi se još i kao parfemski fiksator, sredstvo za odbijanje insekata, rastvarač za acetat celulozu, boje i smole i anestetik u akvakulturi riba.  

Da li je phenoxyethanol prirodan ili sintetski konzervans ? 

Phenoxyethanol se komercijalno dobija iz alkil etra etilen glikola. Radi se dakle o sintetskoj hemikaliji koja se dobija u laboratorijskim uslovima.  Međutim, ova supstanca se prirodno javlja i u zelenom čaju, kao što se parabeni prirodno javljaju u bobicama i drugim prirodnim namirnicama. Podeljena su mišljenja da li se za phenoxyethanol  može tvrditi da je prirodni odnosno organski proizvod. S jedne strane, s obzirom da se može dobiti iz zelenog čaja i grejpfruta, u nekim zemljama dozvoljeno je prisustvo phenoxyethanola  u sertifikovanim organskim proizvodima. S druge strane, s obzirom da se danas uglavnom proizvodi sintetski,  neki proizvođači organske kozmetike u SAD ga iz tog razloga ne koriste u svojim organskim proizvodima. 

Demonizacija phenoxyethanola  od strane raznih maloprodajnih / prirodnih marketinških kozmetičkih kompanija i sajtova  zasniva se primarno na rezultatima  višegodišnjih prekliničkih ispitivanja na životinjama koja nemaju nikakve veze sa negom kože. 

U okviru prekliničkih ispitivanja na životinjama, primena phenoxyethanola u  visokim koncentracijama  (i do 100%)  praćena je sa nekim zastrašujućim upozorenjima, pa se tako na primer, u nekim bezbednosnim listovima (SDS) ovaj konzervans  opisuje kao štetan ako dođe u kontakt sa kožom, udiše se ili ulazi u oči. Neke studije na životinjama su pokazale da izaziva reproduktivnu i razvojnu toksičnost,  pa nije ni čudo da se javlja panika!  Međutim, sva ta alarmantna istraživanja odnose se na upotrebu phenoxyethanola u atipično visokim koncentracijama,  a ne u količinama od 1% ili manjim  koje se inače koriste u kozmetičkim proizvodima.  

Kao primer za bolje razumevanje ove problematike može se navesti ispitivanje sa jednom potpuno prirodnom supstancom. Recimo, ukoliko bi se laboratorijski miševi hranili masovnom količinom lavande ili nekog drugog eteričnog ulja, iako se radi o potpuno prirodnim supstancama, životinje bi trpele  strašne posledice. Dakle, prisutna količina phenoxyethanola u nekom kozmetičkom proizvodu je u direktnoj korelaciji sa njegovom toksičnošću.

Razmislite o ovome  kao o razlici između uzimanja jednog gutljaja vina i uzimanja nekoliko boca odjednom!

Dosadašnja istraživanja su pokazala da u poređenju sa drugim  konzervansima, učestalost alergijskih reakcija i reakcija senzibilizacije na phenoxyethanol,  ukoliko se primenjuje u preporučenim koncentracijama  do 1% , su vrlo retka. Ovde treba istaknuti da gotovo svi konzervansi, čak i prirodni, nose izvesnu dozu rizika u smislu senzibilizacije kože. To je zato što su konzervansi bilo koje vrste namenjeni ubijanju gljivica, bakterija i plesni i kao takvi mogu negativno uticati na kožu. Pomalo ironično zvuči  ali  da bi prirodni konzervansi bili efikasni, moraju se koristiti u mnogo većim koncentracijama od sintetskih konzervansa, obično i do 10%. Ove veće koncentracije neretko izazivaju  iritaciju kože i senzibilizirajuće probleme , tako da prirodni konzervansi nikako ne mogu biti zamena za sintetske , čak ni blizu.

U američkom časopisu  : JOURNAL  OF  THE  AMERICAN  COLLEGE  OF  TOXICOLOGY  Volume  9,  Number  2,199O  Mary  Ann  Liebert,  Inc.,  Publishers , u zaključku članka o phenoxyethanolu se navodi:

Phenoxyethanol je aromatični etar koji se koristi u kozmetici kao konzervans u koncentracijama ispod 1% i kao fiksativ za parfeme. Prema klasifikacionoj šemi Hodge i Sterner, phenoxyethanol je praktično netoksičan kada se daje pacovima oralno ili dermalno. U studiji subhronične oralne toksičnosti kod pacova , znaci toksičnosti su uključivali smanjenje telesne težine i smanjenu sposobnost korišćenja hrane. Povećana težina jetre, bubrega i štitne žlezde je zabeležena pri nekropsiji kod preživelih pacova. Međutim, nerazređeni phenoxyethanol  je bio jak iritant za oči, ali nije bio podražajan kada je testiran na 2,2%. Phenoxyethanol  pri 2,0% je blago iritirao kožu kunića, ali nije bio niti iritant niti senzibilizator za kožu zamorca. U studijama tokom dermalnog tretmana, phenoxyethanol nije bio teratogen, embrio-toksičan ili fetotoksičan u dozama koje su bile toksične za majku. U Amesovom testu je bio nemutagen,  sa i bez metaboličke aktivacije, i na mikronukleusnom testu miša. U kliničkim studijama, phenoxyethanol nije bio ni primarni iritant niti senzibilizator. U kliničkim studijama phenoxyethanol  nije bio fototoksičan. 

Zaključeno je da je phenoxyethanol potpuno siguran kozmetički sastojak u trenutnim praksama upotrebe ukoliko se koristi u koncentracijama do 1%.

Slične preporuke stižu i od strane eksperata EU.  Prema Uredbi (EZ) br. 1223/2009 o kozmetičkim proizvodima,  maksimalne dozvoljene  koncentracije phenoxyethanola u kozmetičkim formulacijama su do  1 %. Pri tim koncentracijama se smatra potpuno sigurnim za primenu.  Može se  koristiti  i u nižim koncentracijama , u kombinaciji sa drugim sastojcima kao što je recimo etilheksilglicerin. U tim kombinacijama, niže koncentracije phenoxyethanola  mogu biti podjednako efikasne kao i maksimalno odobrene.

U zaključku se može reći:  Phenoxyethanol je delotvoran prezervativ  I prihvatljiv izbor u velikom broju različitih formulacija. Efikasan je u širokom pH opsegu, ima široki spektar aktivnosti protiv gram pozitivnih I gram negativnih bakterija, kao i ostalih  patogena , kompatibilan je  sa mnogim aktivnim kozmetičkim sastojcima I može se kpmbinovati sa drugim konzervansima .

 Sve u svemu reč je o stabilanom i siguranom kozmetičkom agensu ukoliko se  koristi u preporučenim koncentracijama do 1%. 

 

 

 

 

 

 

 

SAZNAJTE VIŠE O NAŠEM CELOKUPNOM ASORTIMANU