Radno vreme: od 8h - 16h radnim danima. Pozovite: 069/55-65-029 i 069/55-65-028, Email: info@avenalab.com
Pozovite: 069/55-65-029 i 069/55-65-028
Email: info@avenalab.com
Proizvoda u korpi:
0
Ukupno 0,00 Din.

04.01 Biljni Ekstrakti / Botanical Extracts

Biljni ekstrakti

Upotreba lekovitih biljaka u prevenciji i lečenju različitih oboljenja stara je koliko i samo čovečanstvo. Biljne droge su, cele ili sečene, suve, ređe sveže biljke ili delovi biljaka, algi, gljiva, lišajeva, kao i neki ekstudati koji nisu podvrgnuti specifičnom postupku prerade. Preradom biljnih droga primenom ekstrakcije, destilacije, ceđenja, prečišćavanja, koncentrisanja ili fermentacije dobijaju se biljni preparati (preparati biljnih droga). Biljni preparati obuhvataju sprašene biljne droge, tinkture, ekstrakte, etarska ulja, masna ulja, ceđene sokove i prerađene eksudate. Oni se smatraju poluproizvodima za izradu biljnih lekova [1]. 

Danas, najvažniju grupu biljnih preparata predstavljaju ekstrakti, koji se dobijaju primenom različitih metoda ekstrakcije, počev od jednostavnih tehnologija do naprednih tehnika. Ekstrakcija predstavlja izdvajanje i koncentrisanje određenih sastojaka iz biljnih i životinjskih tkiva pomoću selektivnih rastvarača primenom standardnih procedura. U zavisnosti od konzistencije, ekstrakti se klasifikovati kao: 

tečni ekstrakti - tečni ekstrakti i tinkture (extracta fluida, tincturae)

polučvrsti ekstrakti - meki (žitki)ekstrakti (extracta spissa) 

čvrsti ekstrakti - suvi ekstrakti (extracta sicca) 

Biljni ekstrakti se dobijaju tako što se usitnjeni delovi biljke, uglavnom suve, dovode u kontakt sa rastvaračem za ekstrakciju u odgovarajućem uređaju, ekstraktoru. U sledećoj fazi procesa nastaje međuproizvod (miscella, eluat) koji se odvaja od ostataka biljne droge. Ako se u procesu ekstrakcije koriste tečni ekstragensi (etanol ili smeša etanola i vode, masna ulja i sl.) nakon filtracije se dobija tečni ekstrakt. Kao rezultat procesa ekstrakcije može se dobiti i suvi ekstrakt, ako se od faze miscelle nastavi proces uparavanja u vakuum uparivaču. U ovoj fazi nastaje polučvrsti ekstrakt od koga se daljim procesom sušenja na odgovarajući način dobija suvi ekstrakt. 

Tečni ekstrakti su preparati tečne konzistencije kod kojih 1 deo mase/ zapremine ekstrakta odgovara 1 delu mase suve biljne droge upotrebljene za ekstrakciju. 

Tinkture su tečni preparati koji se dobijaju ekstrakcijom osušenih biljnih droga. Pripremaju se postupkom maceracije ili perkolacije, iz 1 dela droge i 5 (10) delova rastvarača za ekstrakciju. 

Meki (žitki) ekstrakti su polučvrsti preparati dobijeni uparavanjem ili delimičnim uparavanjem rastvarača koji je korišćen za ekstrakciju.  

Suvi ekstrakti su čvrsti preparati dobijeni uparavanjem rastvarača koji je korišćen za njihovo dobijanje. Gubitak sušenjem obično iznosi 5 %.   

Ekstrakcija čvrsto-tečno je difuziona operacija u toku koje jedna ili više komponenta, na osnovu razlike u rastvorljivosti, iz čvrstog materijala prelaze u tečni rastvarač. Ekstrakcija se odvija tako što se dovode u kontakt čvrsti porozni materijal i tečni rastvarač, pri čemu rastvarač prodire u pore čvrstog materijala. Na prinos i sastav ekstrakta uticaj imaju četiri grupe faktora koji se odnose na: polazni biljni materijal, rastvarač za ekstrakciju, procedure izrade i aparaturu/ tip uređaja. Ovi faktori određuju sastav ekstrakta, odgovorni su za količinu dobijenog ekstrakta (prinos) i određuju brzinu ekstrakcije [1]. 

Postoji čitav niz tradicionalnih metoda (maceracija, digestija, perkolacija) i novijih postupaka koji se mogu primeniti za izradu ekstrakata iz droga. Izbor metode zavisi od strukture biljne sirovine, osobina aktivne supstance i tehnoloških mogućnosti. Uobičajeno je da se metode ekstrakcije dele na: diskontinuirane (maceracija, dvostruka maceracija, turboekstrakcija i ekstrakcija u aparatu Ultra-Turrax) i kontinuirane (perkolacija, reperkolacija, ultrazvučna ekstrakcija i dr.) [1].  

Maceracija je jednokratna ekstrakcija propisano usitnjene droge propisanim rastvaračem na sobnoj temperaturi. Prednost ove metode je upotreba hladnog rastvarača, čime se smanjuje razgradnja aktivnih materija.  

Dvostruka maceracija je ekstrakcija propisano usitnjene droge propisanim rastvaračem, pri sobnoj temperaturi, dva puta uzastopno, a primenjuje se za ekstrakciju droga grube konzistencije. 

Digestija je oblik maceracije pri kome se koristi toplota tokom ekstrakcije. To je jednokratna ekstrakcija usitnjene droge propisanim rastvaračem na temperaturi od 50°C. 

Turboekstrakcija se izvodi tako da se droga prelivena rastvarčem, obrađuje odgovarajućim sekačima, koji se obrću velikom brzinom (oko 10000 obrtaja u min.) i rotirajući dodatno usitnjavaju drogu. Proces se vrši u zatvorenoj posudi, onemogućen je gubitak rastvarača, a temperatura ekstrakcije ne sme preći 40°C.  

Perkolacija (percolare-pomoću kapi) je kontinuirana ekstrakcija propisano usitnjene droge na sobnoj temperaturi, koja se izvodi proticanjem propisanog rastvarača kroz stub droge u perkolatoru. 

Reperkolacija podrazumeva proces ponovne perkolacije biljnog materijala dobijenim perkolatom.  

Ultrazvučna ekstrakcija uključuje korišćenje ultrazvuka sa frekvencijama u rasponu od 20 do 2000 kHz, što povećava propustljivost ćelijskih zidova I proizvodi kavitacije. Za ovu ekstrakciju se koriste ultrazvučna kupatila ili ultarzvučne sonde. Predstavlja brzu, ekonomičnu i efikasnu ekstrakcije. 

Protivstrujna ekstrakcija je industrijski proces kontinuirane ekstrakcije koji omogućava tretiranje znatnih količina biljnog materijala. U protivstrujnom ekstraktoru materijal dolazi u kontakt sa rastvaračem, koji protiče u suprotnom pravcu od pravca kretanja droge. 

Cirkulatorna ekstrakcija - Cirkulatorna ekstrakcija je proces u kojem rastvarač na povećanoj temperaturi kontinuirano cirkuliše kroz stub droge. U ekstraktoru za cirkulatornu ekstrakciju se nalazi korpa sa perforiranim zidovima koja se, radi sprečavanja prolaženja čestica droge u ekstrakt, oblaže kaliko platnom. Korpa se napuni drogom propisanog stepena usitnjenosti (čestice manje od 0,30 mm zapušavaju pore na platnu). Kao solvens za cirkulatornu ekstrakciju se najčešće koristi 70 %V/V etanol, etanol 50%V/V ili prečišćena voda. Posle uparavanja ekstrakta, sakupljni rastvarač se može regenerisati. Zahvaljujući ovakvom kretanju rastvarača koji se distribuira pomoću mlaznica, dolazi do uniformne raspodele rastvarača preko droge, održava se koncentracioni gradijent i smanjuje vreme ekstrakcije. Ekstrakcija je nepotpuna, jer prenos masa prestaje kada je postignuta ravnoteža. Ovaj problem može da se prevaziđe upotrebom višestepene ekstrakcije. Oprema potrebna za ovu metodu je cirukulatorni ekstraktor, cirkulatorna pumpa i određen broj prijemnika [1].  

Ekstrakcija (natkritičnim) superkritičnim tečnostima je postupak koji koristi zagrejani i komprimovani rastvarač, iznad njegove kritične temperature. Ekstrakcija gasovima u tečnom i superkritičnom stanju poslednjih godina ima sve veću primenu i predstavlja dobru alternativu klasičnim postupcima ekstrakcije. Ona daje novu dimenziju osobinama rastvarača–promenljivu zapreminsku masu ekstragensa. Iznad kritične tačke, sa malim promenama pritiska i/ili temperature, menjaju se osobine superkritičnog gasa kao ekstragensa, čime je omogućena selektivna ekstrakcija. Povećanjem pritiska raste zapreminska masa i dielektrična konstanta, odnosno moć rastvaranja ekstragensa. Fluidi u superkritičnom stanju integrišu dobre osobine gasova (niži viskozitet i veće vrednosti koeficienata difuzije) i tečnosti (povećana zapreminska masa i povećana rastvorljivost). Za ekstrakciju supstanci iz prirodnih izvora najčešće se primenjuje ugljen-dioksid kao ekstragens, pored ostalog i zbog relativno niskih vrednosti kritičnog pritiska i temperature (pk=73,8 bar i Tk=31,1°C). Izborom pogodne kombinacije temperatura i pritisaka mogu se podešavati željeni efekti rastvaranja, odnosno, može se postići određena selektivnost ugljendioksida kao ekstragensa. Natkritični fluidi se odlikuju velikom gustinom, bliskom gustini tečnosti, što pogoduje njihovoj moći rastvaranja. Sa duge strane, difuzivnost natkritičnih fluida je velika i bliska difuzivnosti gasova što im omogućava lakoću prodiranja u rastvorak i njegovo rastvaranje. Bitna odlika natkritičnih fluida je da u blizini kritične tačke sa malim porastom pritiska dolazi do velikog porasta gustine. Kada pritisak raste pri konstantnoj temperaturi (iznad vrednosti temperature kritične tačke) natkritični fluid se ne može kondenzovati u tečnost, nego je u stanju ugušćenog gasa, sa karakteristikama koje se kontinualno menjaju od onih sličnih gasu do onih karakterističnih za tečnost [1]. Moć rastvaranja natkritičnih fluida zavisi od gustine, koja je određena pritiskom i temperaturom i može imati širok opseg vrednosti kada se menja pritisak, temperatura ili i pritisak i temperatura, i u zavisnosti od toga ekstrakcija može biti selektivnija prema određenim komponentama. U poređenju sa konvencionalnim organskim rastvaračima, superkritični fluid ima veću difuzivnost i manji viskozitet, tako da inicira efikasniji prenos mase rastvorka.   

 

LITERATURA  

1. S.Ljiljana (2014): Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”, Beograd. 

 

SAZNAJTE VIŠE O NAŠEM CELOKUPNOM ASORTIMANU